Lyrics

Kao buntovnik sam rast'o Mržnjom sam se hranio Bežao od vetra dok me sam nije ranio Dok me nije stigla moja krvava reka Dali pakao je pustinja što samo mene čeka Na putu koji ima mnogo stanica Baš na poslednjoj čovekova je granica Smrt, moj prozor, i moj zid tišine Zato svaki dan ja letim u visine U pogrešnom svetu ispravan put sledio Blagoslovi Bože smrt da bih je pobedio Otkad zatvorim oči, odem do pakla ili raja Otkrij mi, molim te, tu tajnu tužnog kraja Jer svaki dan na ulici prava je drama Molim te reci mi, zašto plačeš mama Obriši suze, nikad neću biti miran Smrt me zove i tužne pesme sviram Neizražen do groba, uvašem svetu Ja sam nеizražen do groba Ja sam magnet za budale Mеne ne mogu da shvate Ne plačite, jer ni meni nije žao I kiša pada dok se vraćam u kasne sate Oprezno se ponašam jer nikom nije stalo Živim ovaj život pakla i sve je vrelije U glavi stalno čujem vrata zatvorske ćelije I baš tako, svi oni žele da ja budem Često se pitam gde ću biti kada umrem Glupa murija sada me sahranjenog želi Svoju decu ste ubili, šta ste još hteli Ovo nije moj svet, mene sudbina je stigla I kovčezi se spuštaju a nikog nije briga Kuda idemo kad naši snovi se ruše Njihovim pitanjima mozak meni buše Zbog njih ova pesma stvara istinu i bes Šta je uzrok đavola za jebeni stres Jer ja sam buntovnik, zemaljska kugla mi je motiv Ne verujem nikom, sa svima ja sam protiv Sa olovkom u ruci, ti znaš ko je jači Opus uma ide dalje ti sada plači Neizražen do groba U vašem svetu, neizražen do groba Vrištim puši kurac murijo, exodus ime znaš Jebala vas pravda i ceo sistem vaš Na stomaku mome patnja ovog tužnog sveta počiva Kiša pada, još uvek gutam sam noćima I svaka moja pesma, jedna na drugu liči I ako nisi srećan, jebi se svete, viči Uzeli nam sreću u ruke dali sveću U vašem svetu ja da živim neću Ja sam buntovnik, za mene nema granica I buntovnik prva i poslednja stanica Buntovnik svega, moga postojanja Buntovnik, beznadežna slika očajanja Život ide dalje znam, nesigurno dišem Čujem zvuke murije, još uvek padaju kiše Padaju nedužni, jer drugi život kroje Nikom nisi bitan ti, ni želje tvoje Ja sam otiš'o iz škole, možda nisam u pravu Glupi profesori nisu shvatili ćelavu glavu Muzika moj život, moj vazduh za sekunde Ide novi dan, u njemu kako će da bude Neizražen do groba, uvašem svetu Ja sam neizražen do groba Ja sam ratnik, exodus umrle duše Ljudi u plavom žele život da mi sruše Ali ja sam ništa, ni za mene pravila ne važe Slušam samo ono što dragi gospod kaže Idem dalje sam, kada nikome ne važim Idem dalje sam i svoju granicu tražim Exodus ne shvataju, zato nas i mrze Hladni buntovnici mogu dugo da izdrže Neizražen do groba, život gori je od pakla Gledam kroz prozor iskrnavljena stakla I ljude pune para, to prava je Å¡pica Sklonite osmeh sa svih buržujskih lica Samoće mi je dosta, mržnja ovaj život živi Ja mrzim ceo svet i zato svi ste krivi I želim da ne želim, da ništa ne osećam Dok plačem na kesi mog tranjavog sveta Živim ovaj život i spremam se za beg Dok trčao sam ulicama, padao je sneg Kada budem umro, exodus reči igra Na nebu biću samo Božija briga Pokaži meni znak, jer znam da postojiš Ali zašto nedužne na starom groblju brojiš Na kamenu ja video sam svoje ime Exodus svi mrze a ja ponosim se njime I zašto stalno čujem ta vrata Sve belo je obojeno bojom crnog rata Kao put bez svetla još uvek imam snage Ali sekunde meni nisu drage Neizražen do groba, do poslednje stanice Za ove glupe ljude, kovčezi su granice Neizražen do groba, spremam se za beg Padao je sneg, exodus neki novi svet