Lyrics

Ja ne znam zašto svako veče U strahu čekam da se javi Glas jedne trube, i da poteče U mojoj krvi, u mojoj glavi Djetinjstvo moje kraj kasarne U ovoj trubi još se krije I mrtva usta iz vojarne U noći viču da netko bdije Kad čujem trubu tog svirača Što stoji negdje na mrtvoj straži Ja znam da netko usred plača I mene zove, i mene traži Ne budi, trubo, to Å¡to ode Na svakom grobu raste trava I ispod zemlje, ispod vode Tvoj drug već davno mrtav spava I neće čuti to što sviraš I neće znati što ga zove Ti samo stare rane diraš Ti samo budiš mrtve snove Dok spava grad pod rukom neba Dok spava sve Å¡to spati treba Ti zalud zoveš iz tog mraka Imena davnih ožiljaka I tu preda mnom opet idu U dugom redu kao četa Svi davni dani mog života Sva davno izgubljena ljeta I što da počnem, kamo sada Sa godinama sto se ruše Kroz trg i ulice mog grada Kroz kosti moje vjetar puše I svake noći još se javlja Taj glas od sjene i od plača I neka ruka trubu stavlja Na mrtva usta....mog svirača