Lyrics

Iz navike stare i zbog priča koje čuje Dok ne dođem zaspat neće moći Bez anđela čuvara odavno mu sin putuje Zanat će ga njegov glave doći Oduvijek je bilo, prati stari moje pute Al ne pita nikad i ne kori Godine su prošle, sin i otac vječno šute U lozi pred kućom kiša gori Malo zato Å¡to nam prija I da suze ne poteku Ispit ćemo još poneku Moj stari i ja Moj stari i ja Malo zato Å¡to nam prija I da suze ne poteku Ispit ćemo još poneku Moj stari i ja Moj stari i ja Navikli smo tako, odao se nikad ne bih Ne pričamo, na licu se vidi Dobar je moj stari, privinuo bi me k sebi Ali nježnosti se svoje stidi Svu noć priča priče, otkrivamo se bez mjere Ti si čula što on nikad nije Već polako sviće, sad moj stari grožđe bere Ti me ljubiš, a on me razumije